СА СВЕТИМ ОЦИМА ИЗ ДАНА У ДАН

 СА СВЕТИМ ОЦИМА ИЗ ДАНА У ДАН

 

Ко враћа зло за зло, тај је далеко од истинског покајања. Ко је поробљен славољубљем и уплео се у светске послове, тај не може да од срца плаче због својих грехова.

Авва Исаија

 Време и вечност

Ако неко изгуби злато или сребро, он уместо њега може да нађе друго; ако пак губимо време, живећи у доконости и лењости, нећемо моћи да нађемо друго уместо изгубљеног (авва Доротеј).

 Време и вечност

Живи мислећи на то да ће се твој живот окончати, па нећеш бити привезан за овај живот. Живи мислећи на вечност, која следи после пролазног живота, па ћеш живети хришћански.
Цени време. Оно је скупље од злата: њиме се купује блажена вечност.(свети Василије Велики).

 Време и вечност

Нема времена које би се безбедно могло потценити; јер се у свако време може спасити, или погинути (свети Филарет митрополит Московски).

 
Неизвесност будућег

Бог ће, кад дође време, све да уреди; најбоље је – предавати се Његовој светој вољи и не размишљати о сутрашњем дану када нема неког посебног разлога да се о њему размишља. Многи међутим својом маштом и бригама живе у будућности, испуштајући садашњост из руку (свети Игњатије Брјанчанинов).

 
Неизвесност будућег

Не буди знатижељан у односу на будућност, него корисно употреби садашњост. Каква ти је предност да нешто сазнаш унапред? Ако ти будућност носи какво добро, оно ће доћи, чак и ако теби то не буде унапред познато. А ако је тужна – какав ти је добитак да те унапред мучи туга? (свети Василије Велики)

 
Неизвесност будућег

Демони не знају будућност, која је позната једино Богу и оним Његовим разумним створењима за која Бог благоизволи да им будућност открије; но, као што мудри и опитни људи на основу протеклих или актуелних догађаја могу унапред да предвиде и наговесте будуће, тако и лукави и веома искусни духови понекад могу да поуздано претпоставе и предскажу будућност. Но, они често и греше, а веома често лажу и нејасним наговештајима доводе у недоумицу и сумњу (свети Игњатије Брјанчанинов).

 
Таштина земаљска

Стицање обиља злата, гомиле слугу, гордост и сујета, умишљеност и надменост – све је то таштина над таштинама, јер не долази од Бога и нема добар циљ (свети Јован Златоуст).

 
Таштина земаљска

Ми хришћани не само да не сматрамо за нешто велико ни знаменитост предака, ни телесну снагу, ни лепоту, ни господство, ни славу, па ни само царско достојанство, нити икакву другу људску предност, него све то чак сматрамо недостојним жеље (свети Василије Велики).

 
Таштина земаљска

Какву корист ми је донео свет? И шта добијају данас они, који се налазе у свету? Заиста ништа, него као што су се наги уселили у гробове, тако ће наги и васкрснути, и сви ће заплакати што су оставили истински живот, што су оставили Светлост света – Христа, и заволели таму (свети Симеон Нови Богослов).

 
Таштина земаљска

Онај ко је рођен у овом свету, нека не мисли да се родио зато да би се наслађивао тим светом и уживао у његовим радостима, јер, када би то био циљ рођења, он не би умирао (свети Симеон Нови Богослов).

Таштина земаљска

Свињске очи имају такво природно устројство, да су окренуте ка земљи и никако не могу да погледају на небо. Тако и код оних који се наслађују чулним задовољствима, душа, која је пала у муљ сладострашћа, тешко може да подигне поглед ка Богу, или да мисли нешто достојно Бога (древни Патерик).

 

Таштина земаљска

Душа почиње да кружи: када мисли о вечном, бира добродетељ, а кад поглед усмери ка садашњем, одлучује се за задовољства. Овде је хладовина за тело, а тамо његово покоравање. Овде је пијанство, а тамо пост. Овде је смех, плес, блуд, а тамо сузе, молитва, девственост (свети Василије Велики).

 
Свет и живот у свету

Удаљити се од света, то не значи побећи од породице, или од друштва, него оставити начин живота, обичаје, правила, навике и прохтеве који су потпуно супротни духу Христовом, који смо примили и који сазрева у нама (свети Теофан Затворник)

Свет и живот у свету

Буди уверен да ништа не значе ни богатство, ни здравље, ни слава, јер постоје људи, који би могли да се обогате, али не стичу ништа, исцрпљују тело и не живе у слави, него у презиру и смирењу (свети Јован Златоуст).

 
Свет и живот у свету

Велика бура бесни морем живота. Збацимо са себе све што припада сујетном свету, и у молитви дозивајмо Бога, како не бисмо потонули у њеним грозним таласима. Ако се човек споља не ослободи привезаности за свет, и ако се не ослободи страсти које оптерећују његову душу изнутра, он не може да се спасе од погибије у усталасаном мору (авва Исаија).

 
Свет и живот у свету

Човек повређен гресима лако се приљубљује уз земаљска задовољства, заборављајући да је његова истинска наслада и његов истински живот – Бог вечни, а не пријатна раздраженост тела (свети Јован Кронштатски).

 
Свет и живот у свету

Браћо, ми смо у овај свет ступили наги; одлазећи из њега, оставићемо и наша тела. Зашто да тражимо пропадљиво имање? Зашто да тражимо оно што ћемо свакако морати да оставимо? Немојмо губити драгоцено време на пропадљиве ствари, како не бисмо изгубили наше једино благо – Христа. Ка Њему устремимо и ум и срце; будимо задовољни својом храном и одећом; не допустимо себи неумерене прохтеве, да они мало-помало не би привукли нашу љубав и лишили нас Христа (свети Игњатије Брјанчанинов).

 

 Свет и живот у свету

Гледам свет и видим: ђавоље мреже су се умножиле у поређењу са протеклим временима; умножиле су се књиге које садрже лажно учење; умножили су се умови који држе и другима предају лажно учење; следбеници свете Истине су се до крајности проредили; појачало се уважавање према природним врлинама, које су доступне и јудејцима и незнабошцима; појавило се уважавање за отворено незнабожачке врлине, противне и самој природи, која на њих гледа као на зло; схватање хришћанских врлина је ограничено, а да и не говорим колико је ограничено и готово уништено њихово испуњавање на делу; развио се материјални живот, а духовни ишчезава; телесне насладе и бриге одузимају човеку све време – он нема када ни да се сети Бога. И све се то претвара у обавезу, у закон (свети Игњатије Брјанчанинов).

 Свет и живот у свету

Свет је заједнички назив за све страсти. Ако човек најпре не сазна да постоји свет, он неће успети да сазна ни то којим се удовима удаљио од света, а којима је привезан за њега. Постоји много оних који су се са два или три уда одвојили од света, и у њима се одрекли општења са њим, па су умислили како су својим животом постали страни свету. То им се догодило зато што нису схватили и мудро увидели да су за свет умрли само са два уда, а остали њихови удови живе у оквирима телесног мудровања, које припада свету (свети Исак Сиријац).

 Свет и живот у свету

Када птице лебде високо у ваздуху, нећеш их ухватити мрежом: тако ни тебе неће уловити мреже страсти и саблазни, ако пажњу усмераваш ка горњем. Ко је узашао на врх горе, њему град и градске зидине делују мали, а људи који ходе по земљи изгледају као мрави: тако ће се и теби, ако узиђеш на висину философије (подвижништва), све земаљско открити као безначајно мало (свети Јован Златоуст).

 
Свет и живот у свету

Према истраживању (духовног) разума, као општи назив, који обухвата све појединачне страсти, употребљава се реч свет; када пак намеравамо да их распоредимо према њиховим појединачним називима, онда их називамо страстима. Свака страст представља појединачно деловање према начелима света (Кол. 2,8). Где страсти престају да делују, тамо начела света остају неостварена... И у којој су мери неке од тих страсти остављене, у тој мери подвижник пребива изван света, који је у истој мери уништен, јер је лишен својих саставних делова (свети Исак Сиријац)

 

Свет и живот у свету

Свет није ништа друго него похота тела, и похота очију, и светска сујета; све се то крије у срцу. Све то треба избацити из срца, да би се оно просветлило, јер су свет и духовна просвећеност срца супротстављени једно другом. Једно треба да изађе напоље, да би се нашло места за друго, и што више буде излазио свет, то ће се срце више просвећивати (свети Тихон Вороњешки).

 Истинска слобода човекова

Човек који још није постао прави хришћанин, не чини оно што хоће, него оно што неће – он робује својим страстима.
Господ је рекао: Ако вас, дакле, Син ослободи, заиста ћете бити слободни (Јн. 8,36). Ето где је слобода! Ум је везан оковима незнања, заблуде, сујеверја и недоумица; он се бори, али не може да их скине и да се ослободи. Приљуби се уз Господа, Он ће просветити твоју таму и раскинути све окове којима је спутан твој ум. Страсти свезују вољу и не дају јој простора за деловање. Она се отима, као онај коме су везане и руке и ноге, али не може да се ишчупа. Али приљуби се уз Господа и он ће ти дати Самсонову снагу да покидаш све окове неправде који те везују. На срце насрћу непрестани немири, не дајући му предаха; али приљуби се уз Господа и Он ће ти дати спокојство; бићеш миран у себи, и све около видећеш светло, ићи ћеш за Господом без препрека и спотицања, кроз мрак и тмину овога живота, ка свеблагој вечности, пространој и пуној радости (свети Теофан Затворник).

 Истинска слобода човекова

Демони нас воде у грех увек лажљивим маштањима. Тако су маштањем о богатству и добити безбожног Јуду наговорили да изда Господа и Бога... (свети Исихије Јерусалимски).

 
Нада

Нади на Бога претходе труд ради Бога и проливање зноја у подвигу. Вера тражи дела, а нада на Бога се показује кроз страдања и врлине (свети Исак Сиријац).

  

Нада

Ако човек нема претерану бригу о себи, из љубави према Богу и добрим делима, знајући да се Бог стара о њему, онда је таква нада истинска и мудра (свети Серафим Саровски).

 Нада

Онај ко се нада на Господа, Њему ће у радости запевати хвалу у дан васкрсења (свети Јефрем Сиријац).

  

Нада

Слика васкрсења дата нам је и у зрну горушичином (Мт. 13,31), које пада на земљу, умире у њој, и изнова оживљава; тако нам нада на земљи, у долини туге, открива вечност (свети Јефрем Сиријац).

 
БОЛЕСТИ

О болести, горки, али здрави леку! Као што со спречава труљење меса и рибе, и не допушта црвима да се појаве у њима, тако и свака болест чува наш дух од духовног труљења и пропадања, и не допушта страстима, као црвима душе, да се зачну у нама.

Свети Тихон Задонски

 
Када ти болест, оскудица, исцрпљеност и страх од штетнога за тело помуте мисао дотле да те отргну од радости твоје наде и од старања о угађању Господу, онда знај да у теби живи тело, а не Христос.

Свети Исак Сирин

 
Мисаона борба

Када животињи завежу очи, она иде у круг и окреће млински точак; а ако јој не завежу очи, неће окретати точак; тако и ђаво, ако успе да затвори очи човеку, гура га у све видове греха. Кад су пак човеку очи отворене, он лако избегава ђавоље замке (Древни патерик).

 

Мисаона борба

Та борба је духовна, она се не води споља, ми не треба да се боримо против наше браће. Она је унутра у нама и нико од људи не може у њој да нам помогне. Имамо само једног помоћника: Христа, Који је крштењем тајанствено скривен у нама, Њега, непобедивог и неуништивог. Он ће нам давати снагу, ако према својим моћима будемо испуњавали Његове заповести (преподобни Марко Подвижник).