Δημοφιλείς αναρτήσεις

Τετάρτη, 13 Ιουλίου 2016

“Господ је дошао да спаси грешнике; зло - ако свештеник стане на пут Његов...”

 

“Господ је дошао да спаси грешнике; 

зло - ако свештеник стане на пут Његов...”

* * *

“Неопходност труда, трпљења, смиривања свог егоизма – за многе који су навикли да од живота траже само радости и задовољства, представља препреку развоју духовног живота. Клањајући се споља великом Крсту Христовом и Његовим Страдањима, опевавајући оруђе нашег спасења, човек вешто и домишљато избегава свој лични спасоносни крст. И тада често почиње најстрашнија замена духовног живота – играњем духовног живота. Та игра, која рађа лажна поимања духовности, почиње да преплављује свет лажедуховношћу…

У руковођењу се увек жели видети чврста рука на коју се у свако време може ослонити. Но, настало је време које не допушта никакву наду на човечанско већ указује свету на једину потпору, једину наду на Бога”.

(Из чланка “О духовништву”)


* * *

“Драги оче А.! Питања која ми постављате не решавају се формално. Увек треба памтити оно што нам је речено: “Реч убија, дух оживотворава”, а формалан приступ може у човеку убити саме основе духа, које су колико-толико у њему почеле да клијају и које се могу угасити једном речју. Да би човек престао да се улепшава, свештеник треба стрпљиво да се потруди не да човек изврши његове одлучне наредбе, већ да, спознавши да је то грех који омета приближавање Богу, сам дође до закључка да не треба да се улепшава. Ви сте, драги оче А., узели мач у своје руке. Али, одговорите сами себи, да ли сте ви искусан хирург, нећете ли засећи на смрт многе за које одговарате, јер они су кренули ка Богу, а ви сте се на њиховом путу нашли с мачем...
Баћушка, баћушка, побојте се!
Господ је дошао да грешнике спаси; зло - ако свештеник стане на Његов пут”.


* * *

“Не губи главу, ни у ранија времена духовници-старци нису везивали слободу оних који питају. Бог је свакоме даровао личну слободу, не стреми у ропство и учи се да поштујеш слободу других”.

(Из писма Ј.)


* * *

“Не заборави да духовни отац није дужан да мисли за тебе, већ само да благосиља оно што ти приносиш на благосиљање”.
(Из писма Л.)


* * *

“ Нећу одбити да се помолим за тебе, али ни мама, ни духовник ни ја не можемо донети одлуку уместо тебе… Сваки човек је одговоран за свој избор пред Богом и људима”.
(Из писма А.)


* * *

“Зар рођени отац не живи за своје дете? Тако је и духовни отац само помоћник, саветник и молитвеник Ваш, који даје благослов за предлог до кога сте дошли сопственим расуђивањем. Јер чак ни за монахе у манастирима не постоји такво измишљено послушање. Ви сте – људи породични, и у праву је отац Т., који вас упућује на главно – на бригу о породици. А како, чиме? - дело је унутарње, својим трудом, својим могућностима”.
(Из писма А.)


Архимандрит Јован Крестјанкин

Δεν υπάρχουν σχόλια:

Δημοσίευση σχολίου